HR - Ljudski Resursi - Srbija

Posle obuke kod poslodavca, polovina polaznika zadrži zaposlenje

Država će u 2020. izdvojiti 350 miliona dinara za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju 2.000 ljudi za poslove u IT industriji, najavio je nedavno Zoran Đorđević, ministar za rad i zapošljavanje, na Regionalnoj konferenciji o trendovima u telekomunikacijama „Digital 2019”.

Da li će taj novac biti iskorišćen kao podrška nezaposlenima koji inače posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje pohađaju specijalističke informatičke obuke ili možda za nešto drugo, na primer za sticanje dodatnih znanja i veština već zaposlenih građana, u resornom ministarstvu ne preciziraju, iako su bili upitani.

U NSZ-u podsećaju da prema ovogodišnjem programu rada planiraju realizaciju specijalističkih IT obuka za upola manje ljudi od broja koji je najavio ministar, odnosno za 1.000 nezaposlenih.

Dodaju i da ostvarivanje tog plana još nije počelo jer obučavanje iz 2018. i dalje traje.

– Nakon procene efekata na zapošljavanje obuka koje su počele u prošloj godini biće doneta odluka o potrebi realizacije specijalističkih informatičkih obuka. Što se tiče mera aktivne politike zapošljavanja za 2020, u toku je izrada Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja tako da u ovom momentu još nemamo precizne informacije o programu i broju nezaposlenih koji će biti uključeni – ističu u NSZ-u i podvlače da u prethodnim godinama programom rada nisu planirane prekvalifikacije.

Zahvaljujući programima obuka koje sprovodi NSZ, kao i kreiranjem novih radnih mesta, Srbija bi donekle mogla da spreči odliv radne snage. Kakve rezultate zapravo daju obuke i prekvalifikacije radnika i koliko se ljudi zaista trajno domogne radne knjižice zahvaljujući dodatnim znanjima koje nudi država, pitanje je koje najviše interesuje teže zapošljive, osobe s nedostajućim znanjima koje inače traže poslodavci, nezaposlene koji su napustili školovanje, žene, dugoročno nezaposlene...

– Analiza prošlogodišnjih podataka pokazala je da polovina polaznika koja je završila ugovorene obaveze zadržala zaposlenje kod poslodavca. Kada je reč o kursevima za potrebe tržišta rada, dosadašnja iskustva potvrđuju da se trećina polaznika zaposli nakon završetka obuke – ističu u NSZ-u i podsećaju da će u ovoj godini biti obuhvaćeno 1.200 nezaposlenih, i to kroz obuke za tržište rada, od kojih je 500 osoba s invaliditetom. Za tu namenu u budžetu je odvojeno oko 120 miliona dinara. Oko 50 miliona dinara više izdvojeno je za realizaciju specijalističkih IT obuka u koje je planirano uključivanje 1.000 nezaposlenih, dok je za 530 nezaposlenih koji će do kraja godine postati deo programa obuke na zahtev poslodavca opredeljeno 80 miliona dinara.

Prema podacima NSZ-a, najviše interesovanja nezaposleni pokazuju za obuke iz IT oblasti, za kurseve stranih jezika, zatim slede obuke koje svojim sertifikatom daju mogućnost obavljanja konkretnih poslova, kao što su kozmetičar, pekar, poslastičar, operater na CNC mašinama...

Novčana pomoć za one koji se uključe u obuke na zahtev poslodavca

Poslodavci često ističu da bi se uvek pre odlučili za gotovog radnika koji ima praksu i starijeg od 50 godina, nego za mladog, nekvalifikovanog ili neiskusnog na kojeg treba da potroši neko vreme da bi ga obučili za rad. Razlog je, između ostalog, i taj što dodatno obučavanje može da pada na teret poslodavaca, a malo je onih koji hoće finansijski da im pomognu u startu.

– Ukoliko su uključeni u obuke na zahtev poslodavca, imaju pravo i na novčanu pomoć, refundaciju troškova prevoza i troškove osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti – ističu u NSZ-u.

Izvođači obuka i poslodavci su u obavezi da polaznici obuka obezbede adekvatne udžbenike i materijale koji će pratiti obuku. U 2019. u program obuke na zahtev poslodavca dosad je uključen 421 nezaposleni, od čega 15 osoba s invaliditetom. Takođe, kroz projekat „Podrška programu zapošljavanja NSZ – IPA 2013” uključeno je 168 nezaposlenih.